MISLILI DA SU IZVELI SAVRŠENO UBISTVO BOGATOG BIZNISMENA, A ONDA SU DOBILI POZIV ĆERKE! Marina sa mužem premestila telo, kada je zazvonio telefon počela PANIKA
Iako su od hapšenja prošlog februara ćutali, a u sudnici Županijskog suda u Velikoj Gorici negirali bilo kakvu vezu sa teškim ubistvom Dubrovčanina Tonka Zeca (58), poznatijeg kao Toni Džerard, tužilaštvo u Velikoj Gorici sasvim opravdano sumnja da su Marina Šnajder (62) i Nemac Verner Trautman (58) imali udela u zločinu koji je šokirao javnost.
Odnosno, tužioci su uvereni da su bivši supružnici pre tri godine i pet meseci, tačnije 21. februara 2022. godine, sa tri udarca tupim predmetom u glavu ubili bogatog Dubrovčanina, čije su telo potom zakopali u žbunju pored glavnog puta u Domaslovcu, odakle su potom, sa zakašnjenjem od dve godine, u februaru 2024. godine, odlučili da njegove kosti premeste u iskopanu, 60 centimetara duboku rupu pored jezera Orešje, piše Jutarnji list.
Tužioci tvrde da je ovaj potez uništavanja grobova sproveo Trautman nakon što je 21. februara prošle godine kupio lopatu, radne rukavice i paket vreća za šut od Peveksa u Sisku. I sve ovo zakopavanje, kopanje, premeštanje i ponovno zakopavanje urađeno je sa ciljem da se prikrije nezakonita prodaja Džerardove imovine u Dubrovniku za 400 hiljada evra, koje su prisvojili.
Od dana kada je Toni Džerard nestao do početka prošle godine, Šnajder i Trautman su živeli udobno i bez mnogo briga. Mislili su da je sve dobro isplanirano, ali krajem 2023. godine počeli su da imaju prve sumnje da bi trebalo da budu oprezni kada se sastaju i razgovaraju telefonom.
Zagrebački istražitelji imali su veliki izazov pred sobom, a njihova upornost ih je dovela do rešavanja slučaja. Naime, imali su određene sumnje u vezi sa čudnim nestankom čoveka i potencijalnim počiniocima prevare sa nekretninama, ali su takođe trebali prikupiti dokaze, pa su od kraja septembra 2023. godine, sprovođenjem posebnih dokaznih radnji uz blagoslov istražnog sudije Županijskog suda u Velikoj Gorici, prikupili, između ostalog, fragmente zanimljivih telefonskih razgovora koje su vodili Trautman i Šnajder.
U većini slučajeva, bivši supružnici su imali posrednika, tačnije svoju zajedničku ćerku, koja uživa pogodnost da ne svedoči tokom ovih sudskih postupaka, a koja je, u razgovorima sa ocem i majkom, prenosila sadržaj međusobne komunikacije. I nije trebalo dugo da kriminalisti zaključe da sva trojica, zapravo, imaju zajednički problem – nestanak Tonija Džerarda i prodaju njegovih nekretnina u Dubrovniku.
Tako se 31. oktobra 2023. godine moglo čuti kako Šnajder priča svojoj ćerki o njenom ocu, govoreći da "to ide na ku*ac jer je spala na 10 ili 20 eura, i da to tako ne funkcioniše i da treba da ide kod njega po svoj novac, da bez veze jede go*na i da je glupa jer je trebalo sve da zadrži za sebe, a da mu ništa ne da“.
Zatim, 19. oktobra iste godine, njih dvoje su u razgovoru zaključili, s obzirom na to da ih Trautman ne viđa, da je "sigurno dobio lovu čim se ne javlja i da ga boli k... ali da je znao uzeti...“. S obzirom na to da se Šnajderu sudi na dubrovačkom sudu zbog prevare sa nekretninama, pitala je ćerku da li je njen advokat plaćen i dodala da „nije, jer neće da plati ali da je znao i kako da uzme novac“, na šta ju je ćerka utešila da se njen otac „plaši hapšenja i zatvora“.
Dodatni nemir u život Šnajderove uneo je telefonski poziv vlasnice stana u Hoto Vili, iz kojeg je nestao dušek. Upitana 4. oktobra 2023. da li je bacila dušek koji je bio u stanu, Šnajder je odgovorila svojoj bivšoj gazdarici: „Slušajte, nisam... to je bio gospodin koji je bio tamo, to je bio on... Ne znam... Nisam uopšte bila u Samoboru posle, bila sam u Dubrovniku, tako da ne znam šta se dešavalo“. To je bio okidač da Šnajder ponovo okrene ćerkin broj telefona nakon tog razgovora i pomene da bi trebalo da se sastanu. Ćerka je pita „šta se desilo“ i zatim odgovara da „ne može da razgovara telefonom, da je imala poziv, da bi trebalo da se sastanu bez mnogo filozofiranja“.
Stvari postaju još komplikovanije za Šnajderovu i Trautmana i njihova nervoza raste kada od komšinice saznaju da je policija tražila njihovu ćerku 16. januara 2024. Kasnije, kroz telefonski razgovor, ćerka traži od osumnjičenog da proveri sa svojim kontaktima u Hajnzelovu da vidi u čemu je stvar, na šta Trautman odgovara da „mora da ide na kafu, ako ga razume, i da ga neko mora vratiti“. Istog dana, sva trojica su u Utrini u Novom Zagrebu, a malo kasnije, Šnajder zove Trautmana, koji joj savetuje da ne ostaje kod kuće dok ne saznaju šta se desilo. Ubrzo sledi poziv advokatu radi konsultacija, a Šnajder dobija odgovor da ako je obaveštena o svojim pravima, treba da ga kontaktira.
17. januara, porodica osumnjičenih je u potpunoj panici. Njihova ćerka zove policiju i oni joj kažu da je trebalo da dobije poziv da ode u Hajnzelovu, da tamo ima nekoliko odeljenja...
– Ne ideš nigde sama, samo sa advokatom – upozorio je Trautman ćerku, a ona je dalje objasnila da joj je policajac na telefonskoj centrali rekao "da ovo uznemirava građane, da nije dozvoljeno i pritom joj je pomenuo ljude koji se vide na televiziji kada ih hapse..." Posle oca, okrenula je i broj majke Marine i rekla: „Znaš li zbog čega me zovu? ... zbog nestanka“. Šnajder joj odgovara sa "dobro", pa ćerka nastavlja ljutito da je pita da li zna o čemu priča i dobija odgovor "da, da".
Tog dana, sva trojica, bivši supružnici i ćerka, na kraju su snimljeni kako se sastaju na parkingu Super Konzuma u Velikoj Gorici i odlaze u kafić Frida. Pokušavaju da kamufliraju razgovore koje vode preko telefona. Očigledno je da ih zanima policijski posao, ali u svojim dijalozima pitaju jedni druge da li su „pozvani bolnica, odeljenje, lekar... a pominju se i ginekolozi, ciste, analize krvi, ponovljeni testovi, lekovi, virusi, epidemije...“
24. januar 2024. je takođe bio dan pun neizvesnosti za njih kada je Šnajderova u 10 časova odvezla ćerku do zgrade policije u Hajnzelovu, nakon čega ju je čekala u kolima. Dok čeka ćerku, zove Trautmana i pita ga da se nađe sa njom i da li može da ide u bioskop.
- Ne, ne bioskop, znate li nešto što ja ne znam? Mislite li da me traže? – zainteresovao se Trautman, na šta je Šnajderova odgovorila „Kakva si budala da pričaš o bilo čemu preko telefona. Ne znam ništa o sebi. A ti znaš jer imaš informacije. Ja ništa ne mislim i ponašam se kao da je svaki dan nešto. A živim normalno i nisam budala. I čekam ćerku – bio je direktan Šnajder, koji je posle sat i po kasnije pozvao advokatsku kancelariju i objasnio im:
„Ćerka mi je poslala poruku da je za 15 minuta šalju na poligraf i da paniči“. Tada je Šnajder ponovo pozvao advokata i predložio sastanak sa njom i njenom ćerkom, direktno mu rekavši da je stvar „previše složena da bi se o njoj razgovaralo preko telefona, ali da je ćerka pozvana kao svedok za nju i njenog bivšeg muža, ali i za čoveka koji je nestao“.
Da policija ne odustaje od rešavanja slučaja, Šnajder se uverio kada je policija pozvala njihovu ćerku u vezi sa iznajmljenim stanom u Hoto Vili.
– Da li znate za stan u Platanima? - pitala je 20. februara u 18:45 časova, zove majku svoje ćerke, Marinu Šnajder, i dobija odgovor da je podseti na detalje. Ćerka zatim dodaje da je stan u Strmcu i da ju je zbog ovoga pozvao „kriminalista koji je već radio ono nešto kad su došli po nju na ispitivanje te da misli da mu ona može pomoći“. Dakle, sticajem okolnosti, ćerka joj ljutito kaže da je „šteta što on samo nju zove...“.
- Reci joj da nisam bila tamo, da si plaćala taj stan za svog starog. Činjenica da te zove... Ja apsolutno nemam nikakve veze sa tim. Ta žena je sigurno rekla da ti plaćaš stan, i tako me je pozvala zbog dušeka. A kako ja treba da znam gde je dušek i sve te gluposti. To je to - savetovala je uznemirenu ćerku Šnajder.
Dodatni dokaz za kriminaliste da Trautman nešto „kuva“ je šta je Š. Ž., čovek koga je ranije upoznao u zatvoru u Glini, čuo nakon razmene poruka. Dogovorili su se da se sastanu 15. februara, i dok mu je prilazio s leđa, čuo je Trautmana kako telefonom govori svom sagovorniku: „Ne znam gde da kopam“... kako bi sutradan Trautman krenuo u obilazak jezera Orešje i, posle nekoliko dana, pronašao pravu lokaciju za polaganje kostiju ubijenog čoveka.
(Kurir.rs/Jutarnji list)